A kad misliš sina izbaciti iz bračnog kreveta, pitala me neki dan poznanica nakon što sam se hrabro pohvalila da napokon spavamo cijelu noć. A šta ja znam? Nisam još stigla do te teme. Valjda će izaći iz našeg kreveta kad nađe curu, nonšalantno sam odgovorila. A šta mi ne mrzimo buduće cure, pita ona. Zen u meni toga dana nije bio za mržnju pa sam joj rekla, onako sva budistički nastrojena da je za mene, njegova buduća žena, moja buduća kći. Znam, znam, ima tek dvije godine, ali takva je bila tema. I onda je krenula rasprava. 

A šta da bude neka preko koje je prešlo pola grada ili neka narkomanka, ljenčina ili da bude vjerski fanatik ili da se bavi lovom, ili konceptualna umjetnica ili da je, recimo, Sanaderova unuka? Kakve sam ja sreće bit će sve to u jednoj. Mislim, u kakvoj sam fazi bila toga dana jedino mi je bilo bitno da nije zaposlenica bilo koje banke u Hrvata, posebno one koja me uspjela dva puta blokirati u tjedan dana, a na moje iznervirano pitanje: Zaštoooooo???? su mi samo lakonski odgovorili da zapravo ne znaju i da je valjda došlo do greške u sustavu. Pas mater. 

Ne pada mi na pamet brojati joj trepavice ili krvna zrnca

No da se vratim na temu. Kakva bi to mene buduća snaha iznervirala? Gledam žene s kojima radim. Ima ih svakakvih. Luckastih, normalnih, dosadnih, trknutih, lijepih, manje lijepih, ali opet sve su mi nekako okej. Pa si mislim da mi bilo koja iz ove plejade likova (a u redakcijama stvarno ima svakakvih ljudi) dođe doma...pa mene to ne bi nerviralo. Što sad, ako je njemu dobra, dobra je i meni. Ne pada mi na pamet brojati joj trepavice, krvna zrnca, stranačku boju ili stupanj obrazovanja. Mislim imam i ja neki ideal koji bih htjela, ali opet, svi znamo da od toga ništa. I kao da će mene moj sin uopće pitati za mišljenje. Bar se nadam da neće biti takav mamin sin. 

Daj sad ozbiljno, pa zamisli da ti dođe neka kurvetina, raspuštenica s djecom, a još da pritom i ne radi. Zamislila sam se sad ozbiljnije. Šta sad? Kako se to mjeri nečiji kurveraj? Raspuštenica s djecom? Super. To je kao kad kupiš dva u jedan. Dobiješ i snahu i unuke odjednom. Ljenčina? E to bi me malo zasmetalo. Ne ono da ne radi doma ili da ne pegla. Za to me je stvarno baš briga, ali nek' radi bilo što. Ne mora ni zarađivati bog zna kako samo nek se trudi, neka želi. Da je neka probisvjetska ljenčina to mi možda baš i ne bi leglo. 

I kao da će mene moj sin uopće pitati za mišljenje. Bar se nadam da neće biti takav mamin sin 

A šta da je gay, nadovezao se sad jedan tata iz grupe. Sad je tu nastalo opće smijuljenje kao da smo vrtićka skupina. Pomislilo je moje malo društvance da mi je doskočilo, ali ne...ne dam se ja tako lako. Gay, negay, meni svejedno. Sad baš da bih skakala od sreće do plafona i ne bi, ali što sada. Pa ne bi se odrekla vlastitog djeteta. Nakon što bih tugu ubila u hektolitrima alkohola, otplakala uz tonu maramica, pitala se gdje sam pogriješila u odgoju, okrivila muža pa onda proklete stiliste koji si mi začarali sina, lijepo bih mu rekla: Dovedi da ga upoznam. Pa na kraju krajeva danas je biti gay stvarno okej. I in. 

Ono što smo na kraju zaključili je zapravo bilo za mene zadovoljavajuće. Činit ću sve da moj sin izraste u mudrog, dobrog, poštenog i plemenitog čovjeka. Na tom putu ću ga upozoravati na sve mine i poteškoće koje će tijekom života susretati. Da li će nekada pogriješiti? Hoće. I ja sam. Da li će nekada krivo izabrati društvo ili partnere? Hoće. Svi smo mi to napravili. Ali na greškama se uči, a ja se mogu samo nadati i čvrsto vjerovati da će na koncu, što god odlučio, dobro odlučiti i stajati iza toga. I da ću mu ja biti dobar učitelj. I tko sam ja onda da tome sudim. Tako da ću ponoviti ono s početka priče. Veselim se svojoj budućoj snahi kakva god ona bila i sigurna sam da neću biti grozna svekrva. Veselim se svojoj budućoj snahi pa makar ona bila i zet.