Vidio sam dvoje rekreativnih planinara i spontano sam izgovorio da je sad sigurno da nikad neću biti bahat. Kojih pola sata hoda ispod vrha Visočice, naišao sam na dva frajera kako tegle težak blok za dimnjak planinarske kuće koju su obnavljali. Ali, na takve prizore sam na planinama navikao. Ponekad im iz štosa salutiram.

Nedaleko planinarskog doma na Vošcu prijatelje i mene je na Svetog Juru navodio HGSS-ovac koji je na ramenima teglio vreću drva za ogrjev. To je onaj dom u kojem su nedavno zaglavili neki ljudi, i sva je sreća da im je bilo toplo. Pitali smo ga koliko će vreća odnijeti. Kaže on, nekoliko. Da mu je bolje odnijeti ih sad, nego da u tko zna koje doba mora spašavati ljude da se ne smrznu. Ali, tip i cura – žena! – tegle blok stotinama metara uzbrdo? Da, rekoh im da ni inače nisam bahat, ali da je sad sigurno da se do kraja života neću uzoholiti, kao i da, a ni riječima se baš ne razbacujem, nikad neću tek tako komplimentirati nečijoj fizičkoj pripremljenosti, ni pisati one frazetine o nadljudskim naporima…

Prošle subote je Football77 komentirao da je usporedba plaće kirurga koji spašava živote, i nogometaša, dobra. Ali što je s policajcima i vatrogascima? Za malu plaću spašavaju tuđe riskirajući svoje živote. Točno. I sad, eto nas kod Hrvatske gorske službe spašavanja. Heroine i heroji tuđe živote spašavaju riskirajući svoje – besplatno. Nemaju opremu koju bi trebali imati, ustaju s rođendana svoje djece, dižu se iz svatova, nema veze ako je i tri iza ponoći.

I to bi trebao biti zadnji tekst o novcu i profesionalnim sportašima, ili onima koji bi to htjeli biti. Zarađuješ zilijun dolara više od kirurga, policajca, vatrogasca? Stvarno zarađuješ, ne tražiš da ti ih netko da, iako televizije ne zanimaš, a i tribine su ti prazne? Super. Ne možeš ni besplatnim pivom namamiti više od tristo ljudi na tribine? Hej, čovječe, i ti i ovi koji se nadaju da će jedan od vas pedeset potpisati za prvoligaša iz liga petice, nađite nekog drugog da plaća vaše krumpiranje na travi. I ne kukajte više.