Moram početi moj komentar o mojoj kujici-jazavčarki koje nažalost više nema.Razboljela se i bili smo primorani da ne pati eutanazirati je.Taj dan nikada neću zaboraviti,jer znala sam da će to biti taj dan.Uzela sam povodac i pozvala je na "šetnju",mala je skočila i stavila sam povodac i odvezi smo je u veterinarsku stanicu.Stavila sam kujicu na stol i zagrlila,rekla sam,Jaco oprosti mi. Ovaj dio mog komentara je veseliji,jer dok je naša kujica bila živa udomili smo malog lutalicu koji je sutradan trebao ići u azil.On je prekrasan pas,uložili smo truda da se socijalizira jer bio uplašen,jadan.Danas je on sretan pas,kako su on i kujica bili vezani jer ga je ona prihvatila kao svoje štene,još uvijek njuška u šetnji gdje je kujica išla.

da....isto kao i ljudi neki su imali malo više sreće,nažalost večina ne:(

imam moju Lunu .patuljastog pinča ,moju ljubav radost i sreću ,moj život bi bio tužan bez nje ,ako želite da vas neko neizmjerno voli udomite psa i volite ga dobit će te za uzvrat trostruko više