Čuo sam dječje jecaje, kao poslije plača. 'Karlo! Karlo!’, povikao sam. On se okrenuo, raširio oči i zbunjeno me pogledao. Stajao je uz put, a lice mu je bilo mokro od suza. Prišao sam mu i rekao: 'Ne moraš se bojati!’. Poljubio sam ga - opisao je Miroslav Turkalj (35) iz interventne jedinice karlovačke policije prvi trenutak kad je ugledao dvogodišnjega Karla Buhića, koji je u petak oko 10 sati odlutao u šumu. Baka Marija Buhić ostavila ga je nekoliko minuta samog u dvorištu vikendice u Velikom Potoku kraj Karlovca, nakon čega je nestao. Oko 14 sati pronašao je Karla mokrog, uprljanog i prestrašenog. Imao je razvezane tenisice, trenirka mu je bila blatnjava. U rukama je držao majicu dugih rukava koju je putem skinuo jer mu je bilo toplo. - Uzeo sam ga u naručje. 'Jesi li išao zeku tražiti? Baka te čeka s ručkom, kamo si zbrisao?’, pitao sam ga, a mali je ponavljao: 'Da, da, majoga zeku i jučak’ - nastavio je Turkalj. Karla je tražilo čak 15 policajaca - Bio sam uzbuđen. Već 14 godina radim u policiji i ništa slično nisam doživio. Držao sam ga čvrsto kao da je moj sin. Odahnuo sam kad sam ga dao roditeljima - završio je policajac koji ima dvoje djece.