Janine je sa sinom Johannom (1) gledala tigriće u kavezu kad se odjednom najmanji među njima počeo gušiti zbog prebrzo probavljenoga komada mesa. Bez imalo straha Janine je ušla u kavez i započela masirati srce tigriću ujedno mu dajući umjetno disanje usta na usta.
- Bilo je kao da oživljavam dijete. Trajalo je svega tri, četiri minute i tigar se nakon što je udahnuo moj zrak počeo micati - prepričava Janien svoj hrabri pothvat.
- Iskašljavao je meso, ali nije mogao ispljunuti. Tada je samo prestao disati i onesvijestio se - kaže Janine koja nije ni trenutka razmišljala što učiniti kad čuvar u ZOO-u zbog velikih ruku nije mogao izvući komad mesa iz uskog tigrovoga grla.
Janine je isprva ispustila svog sina iz naručja i pokušala istom metodom iščupati meso koje je zapelo, ali kad ni to nije upalilo odlučila se na klasični tretman oživljavanja. Direktor ZOO-a poručio je hrabroj budućoj doktorici da bi se tigrić odsad mogao zvati Johann po njenom sinu.