Ne, nisam u bacanju koplja 24 sata na dan. Imam i drugi posao, odnosno svoj glavni posao. Ja sam elektrotehničar i prodajem struju, istaknuo je Andrej Hajnšek.
I s pola radnog vremena Slovenac je od Sare Kolak učinio olimpijsku pobjednicu. A unatoč tom rezultatu, Hajnšek i sutra ujutro prvo mora doći na posao, a tek onda na atletski stadion.
- Još ne mogu samo trenirati bacanje koplja. A gledajte, nismo u Americi ili Kini - rekao je Hajnšek.
Nasreću, poslodavci mu izlaze ususret.
- Nije lako, puno energije i vremena ide u to. Prvo ujutro dođem na posao, onda negdje oko 10 sati počinje trening. Potom se vraćam na posao, a na stadionu sam opet popodne. I tako već 23 godine - kaže Hajnšek.
Nakon osvajanja zlata sa Sarom mogao je dobro naplatiti svoj rad, ali je zbog Sare i obitelji ostao.
- Imao sam bogate ponude Kine i Katara. Ma nema šanse da idem ikamo - rekao je.
Trener je Hajnšek postao sa samo 17 godina.
- Karijeru sam prekinuo zbog ozljede bacačkog ramena i odmah sam krenuo u trenerske vode jer je moj trener preminuo nakon srčanog udara. Ja sam uskočio i svidjelo mi se. Uz posao, školovao sam se za trenera. Prvo sam bio voditelj, a sad imam diplomu kondicijskog trenera - pohvalio se Andrej Hajnšek.