Duje se pojavio uzdignutih ruku, a aerodromom se zaorila pjesma.
“Dubrava, Dubrava, Dubrava... Dubrava do Pekinga!!!”, vikali su plivači toga zagrebačkoga kluba, kojeg je i Draganja član, a on ih je gotovo sve do jednog izgrlio ili barem pružio ruku. Razočaranje na 100 metara slobodno je prošlost, Duje je bio nasmijan, presretan i u jednom trenutku rekao.
- Vrlo brzo bismo ponovno svi skupa mogli slaviti - aludirajući na krunu sezone svakog sportaša, Olimpijske igre u Pekingu.
A jučer je bilo slavlja, pripremljena je i torta, koju su zajednički on i Sanja razrezali.
- Što je ovo, kao da smo na svadbi - u šali je rekao Draganja, a Sanja se samo nasmijala.

TATA DRAGANJA: DOK DUJE PLIVA, JA PLIVAM U ZNOJU
Petar Draganja nije jedan od onih očeva koji smatraju da o sportu kojim im se sin bavi znaju apsolutno sve. Čak štoviše, iako je, kaže, tijekom godina naučio nešto o ovom sportu, njegova uloga nema veze s plivanjem.
- Ja ne samo da s Dujom ne razgovoram o plivanju nego ga od njega odvlačim. Ja sam zapravo zadužen za to da ne misli stalno na to plivanje - rekao je otac najboljega svjetskog sprintera, koji kad počne utrka, živi sa svakim zaveslajem.
- Dok pliva Duje, tada s njim plivam i ja. Ali u znoju.