Mirko i ja već dugo smo prijatelji. Rekao sam mu da sam tu ako mu ikad zatreba pomoć. I tako me nazvao i rekao mi da ima borbu s nekim sličnim meni. Pitao me kad bih mogao doći, a ja sam se pojavio za sat vremena, ispričao nam je Franjo Arapović početak svoje ultimate fight “karijere”. Sat i 15 minuta spariranja bilo mu je dosta da shvati da to nije za njega.
- Bilo je teško i naporno. Radili smo uglavnom na parteru, pa 20-ak minuta u ringu, uz nekoliko minuta pauze - rekao je srebrni olimpijac iz Barcelone, dodavši da nije niti jednom pogodio Mirka.
- Bilo je i nekoliko udaraca, ali imao sam zaštitu. Nije me gađao da me nokautira, ali pogodio me je koji put, uglavnom blago. A ja njega? Ma to je nemoguće, to je takva brzina... Ali ionako mi je on govorio što da radim, simulirao sam poteze njegova protivnika. Bilo mu je bitno vizualizirati Korejčevu visinu i osjetiti težinu. Kad sjednem na njega, to prevrtanje... Ma to je čudo - impresioniran je Franjo, koji će Cro Copu sparirati još nekoliko puta prije njegova puta u Japan.
U borbi saborskih zastupnika (Franjo HDZ-a, Mirko bivši SDP-a), ipak nije bilo političkog 'trash-talka’.
- Ne, dobro ga poznajem i prije negoli je on ušao u SDP. Ne gledam ljude po tome jesu li lijevo ili desno orijentirani - kaže Arapović, koji je tri centimetra niži i 10-ak kila lakši od Choija. No to ne znači da bi se mogao baviti ultimate fightom, niti u mlađim danima.
- Za to se koriste posebne skupine mišića. Nisu iste ni za košarku i nogomet, a kamoli za ovo.

'NISAM GA USPIO DOBITI NI U KOŠARCI'
Mirko kući ima pravu dvoranu, idealne uvjete za trening. Ima čak i koš. Ne nismo igrali, ali smo šutnuli nekoliko puta. I tu je bolji od mene jer je strop u dvorani nizak. On je navikao tako šutirati, ja ne, ne mogu baciti pravu parabolu, požalio se Franjo te dodao da se u pauzama ionako uglavnom odmarao i igrao se s Mirkovim sinom Ivanom.