Dođem na trening i vidim neki mali deset sekundi radi čudesa s loptom pa se odmara deset minuta. Pa opet deset sekundi čudesa, pa odmor, prisjetio se Dražen Medić.
- Kako se zoveš - upitao ga je Medić.
- Valentino Stepčić.
- Jesi spreman raditi, ali baš raditi?
- Jesam, treneru. Spreman sam na sve.
- Onda idi gore u kancelariju i potpiši ugovor. Koliko imaš kilograma?
- Dosta. Imam 95, treneru.
- E, za dva mjeseca da si na 86, a za četiri na 80 kilograma - zaključio je Medić.
I tako je bilo. Stepčić je danas junak Zagreba, Eduardu je zabio gol s 30 metara.
- Vidio sam da je izašao na pet metara i odlučio opaliti. Ma čim sam je udario, vidio sam da ide u gol - kaže Valentino.
Dok je igrao za Rijeku, Valentino je samo tri dana od europske utakmice protiv Metalista završio u trećoj ligi, u Labinu.
- Bio sam na rubu da nestanem. Dražen Medić me vratio u život. Vjerovao je u mene kad nitko nije. Bio sam sklon debljanju, možda je i u glavi bio problem. Smršavio sam jako puno, počeo raditi kako treba i presretan sam - kaže junak Zagreba.
Remi u Zagrebu nije prvi bod koji nosi s Maksimira. Učinio je to i u Rijekinu dresu.
- Igrao sam 2010. za Rijeku kad smo dobili Dinamo 2-1 na Maksimiru. Samo, tad nas je Dinamo ‘ubijao’, potpuno nadigrao. Imali su 30-ak udaraca prema golu. U nedjelju smo igrali jako dobro, čak ih nadigrali u nekim trenucima - rekao je Stepčić.
Poraz od Rijeke bio je Dinamov zadnji prvenstveni poraz u Maksimiru. U nedjelju su “modri” bili blizu još jednom. Zagrebaši su odigrali odlično, a Stepčić pokazao da za vezne igrače ne treba ići u Portugal ili Južnu Ameriku. Dovoljno je pogledati Rudar u trećoj ligi. Nije daleko. U Labinu.