Ovu sam priču više puta pričao, u novinama i u prozi. To znači da mi je priča važna. Ali nikad je nisam cijelu i do kraja ispričao, pa tako neću ni sad. Da bi se do kraja ispričala, onakva kakva mi jest važna, i da bih je nakon toga prestao pričati, bilo bi potrebno mnogo vremena i strpljenja. A kako je priča u životu obično više nego što je vremena, neke ostaju nedopričane. Najgore je pritom što među takvima ima i onih najvažnijih, životnih priča, koje čovjek neprestano odlaže, pa ih na kraju u tom odlaganju i izgubi.