Bio sam za blagajnom trgovine kad sam čuo vrisak. Istrčao sam van, ali bilo je kasno. Djevojka je vrištala, a moj Pinky je ležao mrtav - kazao nam je Krsto Pichler (81). On je u subotu oko 11 sati došao u trgovinu kupiti namirnice za ručak. Čistokrvne njemačke patuljaste pinčeve - devetogodišnjeg Pinkyja i njegovog četverogodišnjeg sina Prpu vezao je za znak ispred prodavaonice u ulici Benka Benkovića u Zadru. 

- Tamo svi vežu pse kad ulaze u dućan jer sa psima ne smijemo unutra.Tako sam i ja napravio, kao i mnogo puta do tada. Iz trgovine sam izletio čim sam čuo djevojku, ali bilo je kasno za Pinkyja. Djevojka mi je kazala da je tuda prošao čovjek sa psom na lancu. Pas nije bio jako velik, ali puno veći od pinča. Krenuo je u napad i ubio ga je, a Pinky nije mogao ni pobjeći jer je bio vezan. I taj pas napadač je bio na povodcu, gazda ga je mogao povući da ne ubije Pinkyja, ali nije. Osjećam se užasno, pun sam sedativa i stalno plačem, a ni tablete više ne bih smio toliko piti zbog srca. Ne znam kako ću se umiriti. Jadan Pinky doživio je naprasnu, naglu smrt, a mogao je biti sa mnom još godinama. Pokopao ga je moj sin Tibor u Kožinskim borima - rekao je Krsto Pichler kroz suze. Pinky je dvaput osvojio titulu psa mjeseca i bio je nagrađivan.  

- Bio je jako dobroćudan, volio je djecu  i igrati se. Spavao je sa mnom u krevetu.Ujutro bih Prpi rekao "Zovi tatu, idi zovi tatu" i on bi ga doveo pa bi išli u šetnju. Pinky je izabrao mene za vođu čopora, a Prpa mojeg sina. 

- Jako mi je važno da se otkrije čiji je pas ubio mog Pinkyja. Prijavio sam sve policiji i rekli su mi da se za to dobiva prijava. Molim bilo koga tko zna nešto o napadaču da mi javi na 023/323-594. Bilo bi mi puno lakše kad bi ga našli. I tužio bih ga za nanesenu tešku duševnu bol - kazao nam je jecajući Krsto Pichler. 

Negodovao je što se brani ulazak psima u trgovine, kad već smiju u restorane i avione.