Živim ono o čemu sam kao klinac sanjao. Igram za prvu momčad Dinama, zabio sam gol u Maksimiru i igramo u Ligi prvaka, sramežljivo je govorio Alen Halilović (16).
U subotu je Zadru zabio prekrasan gol, s ruba šesnaesterca u suprotne rašlje.
- Udarac je bio dobar, ali velike zasluge idu Kovačiću koji mi je dao odličnu loptu i bio je igrač utakmice. Kad dobijem takvu loptu, onda to uglavnom završava golom.
Nada se “takvoj poziciji” i protiv Porta u srijedu.
- Ne znam ni hoću li igrati. Pa i za Zadar sam tek u subotu malo prije utakmice saznao da igram. Naravno da bih volio igrati, volio bih i istu situaciju za gol kao protiv Zadra. Takvi udarci su mi specijalnost, moglo bi to ući i Portu - rekao je Alen i dodao:
- Vratili smo Zadru za poraz u Kupu, ali i pokazali da znamo igrati. Moramo takvu igru ponoviti protiv Porta pa se možda možemo nečemu nadati.
U nekoliko mjeseci život mu se potpuno okrenuo.
- Je, jako. Vidim razliku, pa i ljudi su me počeli prepoznavati i zaustavljati na cesti. Zasad je dobro, trudim se i nekako se uspijevam nositi sa svime. I cure me drugačije gledaju, ali za njih sad nemam vremena. Samo škola i treninzi, možda i bolje da sad nemam djevojku.
Najviše se druži s Alispahićem i Beqirajem.
- S njima sam se našao, a puno ‘slušam’ Šimunića. On mi daje mnogo savjeta, a napravio je veliku karijeru.