Dubrovnik je verovatno najbolji primer da se ukratko prikaže proces odsrbljavanja. To je grad koji od postanka nije bio naseljen Hrvatima niti je ikad bio pod njihovom državnom vlašću, a danas je „napučen“ isključivo hrvatskim „pućanstvom“ i, dabome, nalazi se u Hrvatskoj.Od postanka, Raguza ili Dubrovnik ugnežđena je između dve klasične srpske oblasti – Travunije i nizvodnog Zahumlja, odnosno Huma. Zato je sasvim bespredmetna rasprava kog su porekla dubrovački Sloveni jer su u grad mogli da dospeju samo iz zaleđa koje je srpsko.Tako svedoče i dokumenta grada, ali još bolje sami dubrovčani i njihova književnost.Dubrovnik je nekada bio najveći srpski grad, a sveti Petar Cetinjski je predlagao da bude prestonica Srbije.U kalendaru „Dubrovnik“ za prostu 1898. godinu, štampanom u dubrovačkoj Štampariji A. Pasarića, nalazimo, uz ostalo, i podatak kojim jezikom se u to vreme govori u Dubrovniku i to, stoji u kalendaru, „govor u kući“. Od 11.177 stanovnika Dubrovnika njih 9.713 izjasnilo se da govori srpskim jezikom. Italijanski je koristilo 716, nemački 285, mađarski 384 stanovnika grada. Neki su se izjasnili da govore češki, slovenski, poljski i ruski, ali niko, ni jedan jedini stanovnik Dubrovnika, nije rekao da govori hrvatskim jezikom. Ali, hrvatska istorija, rečeno je na ovom mestu mnogo puta, satkana je od laži i falsifikata.

Tko god da je ovo učinio nadam se da će biti brzo pronađen i adekvatno (adekvatno znači najstrože) kažnjen.

pa šta se čudite __ako su poreznici mogli u sred sezone zatvarat kafiće i tjert goste iz apartmana a stranci su to gledali pa onda neka barem vide da smo mi pismen narod pa znamo pisat i po kulturnoj baštini jer šta mi imamo od nje kada nemamo državu šta če nam i baština ____srce vodi kao što je bilo i u ratu koji se izgleda nažalost nastavlja zahvaljujuči našoj večinski srpskoj vladi___hvalaaaaa