Dva puta na dan, ujutro i predvečer, odnesem mu kruha i kuhanog kukuruza. Promijenim mu i vodu jer je jezero slano i iz njega piti ne može. Ako zakasnim, Roko mi dođe pred vrata i zove me, govori Niko Grgas Grando (83), povratnik iz SAD-a koji se već tri godine brine o labudu.

Nazvao ga je Roko i on mu se na to ime odaziva. Krilo mu je slomljeno i više nikad neće poletjeti, ali iako je prikovan za jezero Mala Solina, Roko je glavna atrakcija Zablaća kraj Šibenika. Kad su ga ranjenog 2010. godine našli lovci, imao je smrskano krilo i tragove udarca na glavi. Ne zna se je li ga udario auto ili ga je izmrcvario pas. Lovci Krste Grgas Svirac i Zoran Marinković odnijeli su ga veterinaru, koji ga je četiri sata operirao.

Roko živi na otoku nasred jezera, a Grandova kuća je na obali. U New Yorku je živio 45 godina i bio ličilac. U Zablaće se još nije potpuno preselio. Da bi to obavio, morao bi otputovati u SAD, ali ne želi ostavljati Roka.

- Većina ljudi je dobra, ali neki ga namjerno uznemiravaju i plaše. Zato stalno treba netko paziti - kaže Grando, kojem je adresa još u Queensu. Roku se tijekom ljeta na Maloj Solini pridruži cijelo jato od čak 12 labudova, koji mu prave društvo, ali zimi mu je Grando ipak jedini te najvjerniji prijatelj i zaštitnik.