I zadnja nada gasila se u tim trenucima, pet minuta prije kraja, kad je srpski “siledžija” Beljanski opalio Ivana Balića. Ostao je Balić ležati nekoliko trenutaka, ali potom je ustao i nastavio...

- Ma ništa posebno to nije bilo, takvih udaraca bude tisuću - rekao je Ivano Balić.

Pao je on, ali u drugom poluvremenu pala je i Hrvatska. I više nije ustala do kraja.

- Je, pali smo, ali veći problem bio je Stanić nego naš pad. Čovjek je počeo sve braniti i nismo se iz toga znali izvući. Uništio nas je - kaže Ivano. Gađali su ga iz publike, grubo vrijeđali, ali ne dira to njega previše.

- Pa što ima veze... To je normalno, nije uopće teško igrati u takvom okruženju. Zapravo mi je gušt igrati kad je tako, mislim da je svima nama tako - govorio je Balić.

No glave naših reprezentativaca uglavnom su bile pognute, znali su kakvu su priliku uprskali.

- Nismo iskoristili ono što nam je u prvom poluvremenu bilo ponuđeno na pladnju. Nudili su nam se, bili su jako nervozni, ali stalno smo ih vraćali u život. Čim je Stanić počeo braniti, tu je bio kraj. Dobili su krila, navijači su ih nosili, a mi smo potpuno potonuli... - rekao je Igor Vori.