Dva puta je prebolio rak. Prvi put dijagnosticiran mu je karcinom prostate 2011. godine, no trener svih trenera Miroslav Ćiro Blažević (86) othrvao se opakoj bolesti. Sada se ponovno vratio i Ćiro po treći put vodi bitku.
POGLEDAJTE VIDEO:
Pun života, kakav je uvijek i bio, gostovao je u emisiji Zdravlje na kvadrat gdje je govorio o bolesti s kojom se bori te otkrio kako cijela situacija napreduje.
- Gotovo je sigurno da ne bih doživio tako duboku starost da sam drugačije nego zdravo živio. Došao sam tu da kažem istinu, jer sve drugo bi moglo tebe povrijediti, a ti to ne zaslužuješ. Nisam pazio nikad na prehranu. Nikada! Ne pijem, pite jedem, sarmu jedem, ali nikad nisam, tako reći, kap popio alkohola jer otac je moj za pet generacija pio - rekao je Ćiro pa dodao:
- Donedavno sam vježbao, a onda sam shvatio da ne mogu više. I to hendikepira u mnogočemu, ali se sjetim svoje starosne dobi i znam da se čak moram čuvati i od rekreativnih aktivnosti.
Bolova, na svu sreću, nema.
- Ne boli me ništa, osim moje prve misli - jesam li to još živ? I onda hvala Bogu sa stanovitim poteškoćama se dignem, i čim se malo razradim, onda sam pokretan i sretan.
Ćiro se prisjetio te 2011. godine i prvog susreta s karcinomom.
- PSA je bio visok. I onda sam išao u Ženevu na biopsiju i tamo su, naravno, konstatirali da sam pozitivan. U Innsbrucku mi je profesor rekao: 'Vaša je tako velika da je moramo...' I tako sam izvadio prostatu. Prošetao se rak, na ovaj dio živaca za seks, pa mi je uzeo svu snagu seksa, iako sam ga ja lijepo molio, spasi barem jedan živac mali - našalio se bivši hrvatski izbornik, koji je hrvatsku reprezentaciju vodio do brončane medalje na Svjetskom prvenstvu 1998.
A da može ponovno birati, operaciju nikada ne bi odabrao.
- Da mogu vratiti vrijeme, ne bih izabrao operaciju, nego zračenje - objasnio je Ćiro pa dodao:
- Idemo na preglede, rodila su se četiri nova (karcinoma op.a.). To je nešto što nije uobičajeno, tako da sam u mom velikom optimizmu i pesimist jer je evidentno da se on ovaj put ne šali sa mnom. Otišao je na kosti, otišao je na koljena, i tako.
- Daj mi samo jednu. Jednu godinu, jednu godinu. Ona je tako u ovoj dobi dugačka. I to je da me ništa ne boli. Oni ljudi koji imaju vrlo nizak stupanj tolerancije bola, što je kod mene, jako se plašim kad me zaboli, evo ga, krenulo je. Da mi je potrčati. Samo da mi je još jedan put potrčati, a ne mogu - zaključio je.