Lijepa prednost, ali fatalno će biti ako pomislimo da je to dovoljno. Čeka nas teška utakmica u Norveškoj u kojoj će domaćin ići do kraja, na nama je da budemo mudri i da posao privedemo kraju na opće zadovoljstvo svih naših navijača - rekao nam je jutro nakon 2-0 protiv Rosenborga sjajni Mislav Oršić.
S 13-14 godina dolazio je u Maksimir kao navijač Dinama. Je li mogao sanjati da će jednoga dana zabijati golove pred 25.000 gledatelja.
- Svi mi imamo slične snove, ali jasno da mnogi ostanu nedosanjani. I meni se činilo da nikada ništa neće biti od moga gola u dresu Dinama na punom Maksimiru pa sam se prevario. Na svu sreću, ja živim svoje snove. I uživam u svakoj sekundi - kaže Oršić.
Ovo je za njega bio tjedan snova, dobio je u poziv u reprezentaciju prvi put, a onda je odigrao novu sjajnu partiju u Maksimiru.
- Iskreno, kad sam se vratio u HNL, nisam razmišljao o reprezentaciji, nadao sam se samo da ću ostaviti traga u Dinamu i korak po korak sam došao do kockastog dresa - ponosno je Dinamovo krilo. Rosenborgu je za 2-0 zabio lijevom nogom, a prije penala i prvoga gola sjajno je pucao desnom nogom.
- Desna je bolje, ali vidite da i lijeva može koristiti. Lopta je bila nemirna, malo je skakala, ali uspio sam je smiriti. Gol sam posvetio svim navijačima koji su bili na stadionu i svojoj obitelji. Sin Manuel je još premali da shvati što tata radi, ali jedva čekam da odraste da mu pokažem ove snimke. Bit će ponosan na tatu - kaže Oršić, kojega su došli podržati mnogi prijatelji iz kvarta Malešnica.
- Tri Maksimira ne bi bila dovoljna da svima koji nas pitaju damo ulaznice. Raduje me što što Zagreb živi svoj Dinamo i nadam se da će to potrajati. Bilo je jako puno i mojih s Malešnice - kaže nam Oršić majstor PlayStationa u svlačionici.
- Bio je turnir prije par mjeseci. Rrahmani, Olmo, Gojak i ja. Trudili su se, ali nije ih išlo, ha, ha.