Gotovo sve naše domaće životinje s kojima dolazimo u dodir, plaču. Iako mnogi ne vjeruju u to. A moj pas, koji je bio sam par godina i uživao u svoj pažnji, nije bio oduševljen dolaskom mačke u kuću koju sam jedva spasila našavši je na cesti otrovanu i premalu da preživi sama. Nije da sam imala namjeru imati mačku, ali, tako se dogodilo. Sada, kad ju mazim, moj pas me gleda i vidim da mu suze oči , ma koliko god i njemu posvetila pažnje, on i dalje tuguje što više nije centar. E sad, da ima upalu oka ili slično, pa valjda bi se događalo i kad ne držim mačku u rukama. Možda naše životinje u tako bliskom suživotu s nama-što nije bilo toliko unazad pedesetak godina, evoluiraju, mijenjaju se? Očito je to kod mačaka, one su zaista razvile i razvijaju neke nove osobine i sposobnosti. Psi isto. Možda su i njihove suze način prilagodbe, tko će to znati...

i meni potekla suza.. umiljati slatki pesek.. znaju da se to ne smije ali stisla sila pa pobjeglo..

Onaj tko kaze da psi ne placu ocito nisu imali psa nikad. Imala sam stene jazavcara kojeg sam naucila da nuzdu obavlja vani. Jednom su ju napali neki veci psi, jadna je plakala. Doslovno su joj suze isle i tresla se. Kao ljudsko bice kad place. Psi imaju osjecaje, zato i jesu covjekov najbolji prijatelj