Nakon provedene noći u kući iz koje trenutno ne može izaći bez pomoći vatrogasaca koji bi ga spustili ljestvama, Željko Perković nas je dočekao na balkonu s kojeg je i razgovarao s nama dok su njegova supruga i sin bili u dvorištu, nakon što su noć proveli u hladnom automobilu.
Željko Perković kaže da prati pisanje medija te da po komentarima ispod tekstova vidi da ljudi ne razumiju što se događa.
- Oni da su htjeli, mogli smo se od prvog dana dogovoriti kod bilježnika, bez ikakve sile. Čitam komentare ljudi, ispada da smo moj brat i ja isti, oni ne znaju.
- Moje sestre i brat me žele uništiti, samo da uzmu kuću. Mamu su nagovorili i otišli 1997. godine da se napiše lažno da je kuća mamina pa sam se ja morao suditi.
- Kad sam došao, ja sam ulazio tamo di se ulazi. Moj brat mi je zabranjivao da prolazim kroz njegov dio. Ja sam morao 23 puta zvati policiju da bih mogao ući. Morao sam zazidati dio u hodniku i probiti vrata izvana da mogu slobodno ulaziti, a ne da moram razmišljati hoće li me on pustiti.
- Oni su me tužili radi toga, bili smo na sudu, sve se objasnilo. Oni su se na presudu žalili i 2013. su imali osam dana za rok žalbe. Prošlo je pet godina i tek onda su se oni žalili na nepravomoćnu presudu. Ja sam već zaboravio na to.
- Mi se moramo dogovoriti kako god se okrene, ja moram u svoj dio ući. Ova vrata smo mi postavili 2012. godine.
- Jučer su došli ovrhovoditelji i rekli nam da nas moraju izbaciti, da moraju sve vratiti u prvobitno stanje. A prvobitno stanje je bilo kroz prolaz, iz kuće. Ja sam mislio, dobro, zazidat ćete, al ćete probiti tamo, da mogu ja ući. Ja ne znam kako drukčije da razmišljam. Kad je na kraju ispalo da oni tamo neće dirati, a ovo će zazidati.
- Oni mene žele izbaciti, moje sestre. Oni su se bavili turizmom. Dok je mama bila živa, brat je tu čistio apartmane. On je bio dobar, ljudi znaju da nije bio ovako loš. Susjedi su na prvu njega branili, nije on bio bezobrazan pa da ga netko mrzi.
Jučer ja nisam htio izaći, a oni mene nisu izbacivali. Supruga i sin su ostali vani, a ja unutra. Ja nisam mogao spavati, a ni žena i sin u autu, bilo im je hladno.
Ja sad čekam da netko normalan reagira jer ovo nije normalno. Ova situacija nije normalna. Ja nikome ne mogu dokazati da se mi nekako moramo podijeliti. Svi su mutavi.
- Ako treba, ja ću tu spavati i deset dana. Mi smo poslali papire na Vrhovni sud, obavijestili smo sve medije i nadamo se da će se nešto pokrenuti. Naći će se u tim dokumentima svašta, rekla je Željkova supruga Duška koja je za kraj razgovora pozvala socijalne radnike u Biogradu da ispitaju 'kome su na povjerenje dali skrbništvo nad Željkovim bratom'.