Samo da rata ne bude, ludila među ljudima - davno je otpjevao Balašević. I bi, nažalost, rata, vrlo brzo nakon toga. “Nek’ se doba preokrenu i gromovi polude, samo da momci više u vojsku ne polaze, i ne prate ih tužne curice”, možemo opet moliti dok se na granici Rusije i Ukrajine crno sprema. U ovom slučaju - nek’ i plinovi poskupe, samo da rata ne bude... Jer sve se čini, nadajmo se da je tako, da je ovo otvoreno vojno komešanje još jedna geopolitička predstava, pokazivanje ruske moći i činjenice da su gospodari energije, koji slavinu preko Ukrajine mogu zavrnuti svaki čas. I mogu, ali neće, jer si ni sami to ne mogu priuštiti, sve je igra koja će završiti eskalacijom cijena, a ne sukoba.