Sedmero planinara iz Splita, Solina, Kaštela i Žrnovnice zamela je snježna lavina u slovenskom dijelu Julijskih Alpa, na Triglavu. U biti, četiri lavine. Za trojicu je prva bila kobna, četvero ih je preživjelo strašnu i nepredvidljivu ćud prirode, vratili su se svojim kućama i obiteljima, piše Slobodna Dalmacija. Razgovarali su s četvero preživjelih planinara - Mijom, Tonćijem, Bernardom i Dubravkom.
Poginuli su Marijo Boko, otac dvoje djece iz solinskog naselja Sveti Kajo i kaštelanska braća Kovačev, Roko i Andrija.
- Upravo zbog njihovih obitelji želimo da se čuje prava istina. I zbog našeg Marija, iskusnog planinara, koji bi sad zemaljskoj kugli zaminija polove zbog tih neistina - kažu.
- Marijo je uvik pazija da imamo svu opremu, bez nje bi nas vratija natrag, ne bi išli nigdi. Uvik nas je upozorava da pazimo. Njemu bi ovo šta se govorilo i pisalo bilo ubitačno jer ne bi moga podnit da netko misli da je on iša glavon bez obzira, da su oni na svoju ruku sami išli gore penjat vrh po tome vrimenu, a da smo mi kao pametni ostali u domu. To nas je najviše ljutilo i žalostilo jer nije bilo tako - dodaju. Bila je to kobna nedjelja.
- Digli smo se oko 7.30, vanka je bilo sniga više nego što su prognoze najavljivale. Konzultirali smo se s jednim vodičem koji tu radi, upozorija nas je da je vrime loše i na dio staze koji moramo zaobić, da ne idemo kroz šumu. Nas sedmero u razmaku od 15 do 20 metara od prvog do zadnjeg. Vraćali se dolje prema automobilima, krenuli doma. Tu se desila ta lavina koja je njih trojicu odnila u provaliju, dvoje ih je nekako uspilo ostat gori, šesti i sedmi nisu imali kontakt s lavinom - kaže Bernard za Slobodnu Dalmaciju.
Znači, na čelu kolone bio je Marijo Boko kao vodič, najiskusniji. Za njim su išli Mia pa Tonći, kao druga i treći, pa braća Andrija i Roko, kao četvrti i peti, te Bernard i Dubravko na začelju. Lavina je pomela prvih petero i zauvijek promijenila živote svima. Prva od četiri lavine.
- Nas dvojica na kraju kolone, kao šesti i sedmi, nismo imali kontakt s lavinom - kaže preživjeli planinar. Trajalo je kratko, par sekundi koje dijele život od smrti.
- Kad san se digla, vidila san da Boke isprid mene nema. Nisan čula da je vika, niti san vidila da ga je odnilo. Samo ga je izbrisalo. Odma san počela kopat isprid sebe tu di je on bija, mislila san da ga je tu zatrpalo, ali nije ga bilo. Došla san do nekog bora koji je virija iz tog sniga, zavezala san se za njega konopom, bojala san se igdi pomaknit - rekla je planinarka.
Pomoć im je stigla za četiri sata i dvije minute. Nisu mogli doći helikopterom zbog lošeg vrimena, samo pješke. Vidljivost je bila nikakva.
- Cupkali smo u mistu da se ne smrznemo, cili mokri od sniga na minus četiri stupnja, vitar šiba, snig... I tako četiri ure. Od 10.07 sati, kad smo uputili prvi poziv, do 14.09 - kaže Bernard. Prvi put su išli u ovom sastavu na planinarenje.
- Bili su tako ponosni šta su ispenjali Triglav - dodala je Mia.