Grubo me je prevarilo vrime. Preko noći splelo mrižu bora. Starija san noseć svoje brime san ka leut daleko od mora. Isplaka san svoje dane lipe sva su bila zatvorena vrata. Gospe moja, ja ne mogu više stat će srce poput starog sata. Ladne su mi, ladne ove kiše a na jugu i zime su od zlata. Vraćam ti se, Dalmacijo mati umoran san, negdi moram stati. Kad nan rane i dušu i tilo svako traži materino krilo. Vraćam ti se, Dalmacijo, mati šalji klapu da me putem prati. Zapivat ću nek proplaće stina evo, majko, evo tvoga sina. Kad san stiga blizu rodnog žala, kad san vidi školje i vapore suza mi je pobigla i pala, teška suza, slana kao more. Osta san bez riči od lipote pijan od sriće ka od crnog vina. Zalud ti je bilo moj živote ovo more moja je sudbina. Zalud ti je bilo moj živote ove niti sežu iz davnina. Zapivat ću našu od starina Dalmacijo, evo tvoga sina.
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .