NEK' VAM KUŠIN BUDE STINA Sastale se tri pametne glave, Ivo, Zoki i Grobničan Slave, Lijepu našu da nam u red stave. Veli Ivo, povećajte daće, kaže Zoka, smanjimo im plaće, kliče Slave: skinimo im gaće! Poskupimo i hranu i piće, ukinimo svima božićnice. Nek' se bune, neka psuju, poskupimo plin i struju. Poskupimo i grijanje, nek' se raja grije manje. To je samo za početak, slijedi porez na imetak. Treba nešto papreno i vruće, nek' prodaju stanove i kuće! Nek' odseli tko god nema novce, ostavimo samo Hercegovce. Iselimo Opatiju bajnu, napunimo državnu blagajnu! Kaplja vina, zrno soli, al' Hrvatsku sine voli ! Pita Zoka, a gdje ć'mo pare? Škola stara njemu odgovara: Nisu, Zoka, pare za ludare, već su pare za naše bankare. Podebljajmo njihove račune, oni vole eure i kune! Pa zar ne znaš da sve banke, sebe daju za švicarske franke. Ivo veli, dobro Slave kaže, Zoka klima glavom, on se slaže. Kaplja vina, zrno soli al Hrvatsku sine voli ! Hrvatima bit će koža tijesna, iz svog kuta dobacuje Vesna. Onog malog ja ću otjerati, tko ga stavi, žalosna mu mati. Treba zgazit toga malog tvora, kad' se Čačić vrati iz zatvora! Svatko mora plaćati račune, otmimo im do posljednje kune, jer su kune, samo za tajkune. Sada Zoki, mudro progovara, veli Vesni, bravo kućo stara. U državi uredno je stanje, mogu poći miran na skijanje. A ti, Slave pričuvaj mi stado, pobrini se za staro i mlado. Pritisni ih, ošišaj im vunu, ne ostavljaj ni prebijenu kunu! Kaplja vina, zrno voli al' Hrvatsku sine voli ! I dok Zoki zadovoljno skija, pismu piva ci'la Dalmacija: Zrno soli, kaplja vina, Jadna li nam Domovina! Nek Vam kušin bude stina, Vi ste propast nama svima !