Rastaje se teška srca: Moje koze trebaju dom, pomozite mi

Ja ih obožavam, ali moja Marija i ja smo stari pa se više ne možemo brinuti za njih. Dajem svoje kozice, zdrave su, pregledane od veterinara i iznimno dobre.

POGLEDAJTE VIDEO:

Pokretanje videa...

01:41

Video: 24sata/pixsell

S tugom u glasu kaže Josip Vincelj (77) iz Ravninskog u Đurmancu kraj Krapine mazeći svoje ljubimice dok pasu travu na livadi. Ima ukupno 23 koze, od čega je sedam kozlića. On i supruga Marija (73) žive u trošnoj kućici i svako jutro pješače oko kilometar do štale. Godine su učinile svoje, kaže, pa traži nekoga tko bi ih mogao udomiti ili barem nešto jeftinije kupiti.

- Prestari smo i stvarno nam je to postalo naporno. Ja sam nedavno pao u šumi, kotrljao sam se, sav se ‘izubijao’ pa sam zeznuo ruku, boli me jako, a Marija sve slabije vidi. Teško nam je svako jutro pješačiti do štale i hraniti koze. Ja bih ih dao, ali ako bi netko bio voljan dati barem, eto, 250 kuna po kozi, bilo bi nam od velike pomoći. Samo da ih ne moram dati u klaonicu - kaže.

Uzgojem koza počeo se baviti prije 30 godina, i to zbog zdravlja.

Foto: Zeljko Hladika/24sata

- Mene su koze izliječile tad. Kašljao sam jako i boljelo me u predjelu pluća. Kod doktora su mi govorili da mi nije ništa. Onda sam nabavio koze i počeo piti kozje mlijeko. Od tada više uopće ne kašljem. Sad su me samo godine pregazile, ali, vjerujte mi, njihovo mlijeko je čarobno. Volio bih da ih netko uzme i brine o njima, voli ih kao ja - priča Josip.

Teška srca se rastaje, kako kaže, sa svojim prijateljicama.

- Svaki dan se družim s njima. Ujutro dođem do štale, izvedem ih na livadu, pa malo popričam s njima, pomazimo se. Beba, Miljena, Rosa, Ruža... Zovem ih od milja, tepam im, a one se odazivaju, odmah mi prilaze. Volim ih jako sve, i muške i ženke i kozliće. Provodim s njima dane pa ih navečer vratim u štalu i podojim. Daju mi oko dvije litre mlijeka pa od toga radimo sir, štrukle, palačinke... Uzajamna je to ljubav i svatko tko ih uzme će se usrećiti - kaže Josip dodajući kako nema telefon pa ga se može pronaći u selu. U pomoć mu je uskočila i poznanica kojoj se javilo nekoliko ljudi.

- Nek’ je mojim kozicama sa srećom, nedostajat će mi jako - poručuje Josip.