Moja Jagoda... Zaboravio sam juče nešto da ti kažem, ne znam kako al nisam ti rekao, hteo sam, al nisam. Primetio sam da se rode ne vraćaju u naš kraj, proleće je, vreme je za rode a njih nema. Znaš Jagoda od kako si ti otišla, ja sam se bavio malo rodama, one su čudne životinje, kad su one otišle i neće da se vrate, to je upozorenje da je u našem selu nešto loše. Vidiš moja Jagoda, rode su čudna bića, one izaberu jednog partnera, sa njim žive, izrode mlade, prave sa njim gnezda, putuju i ako slučajno a to nije retkost, neko od partnera ugine ili strada tokom tih selidbi, rode ne traže drugog, rode moja Jagoda ostanu same i tuguju, i tuguju za svojim partnerom, i bez obzira kolika je ta tuga one lete i trpe, trpe moja Jagoda. Jagoda, ja racunam da je tebi tamo bolje, svako ide tamo gde misli da će mu biti bolje, i rode su sigurno tamo gde im bolje, gde su rode tu je dobro. Rode, draga moja Jagoda, kada im neko otme stan ili kada im udje tamo gde je njima dobro, one se tuku do krvi, ne daju. I ljudi idu tamo gde im je bolje, još sam sinoc, ti bi rekla zaludan posao radio, al ja kažem nadam se, došli su neki ljudi nego će doci, i rode valjda, ovako više ne moze, propadosmo.