Sport

Komentari 2

Marić: Barić me zvao 'bedaček', zbog njega i danas igram šah...

Marić: Barić me zvao 'bedaček', zbog njega i danas igram šah...

Na jednim sam pripremama pokušavao napraviti salto, a Otto me samo pogledao i rekao: 'Mara, pa jesi bedaček, nisi ti onaj gimnastičar Šerbo, pa ti buš se povredil'. A koliko je samo puta kasnio na trening jer je igrao šah...

Ne mogu vam ni opisati koliko me pogodila ova tragedija, jako sam volio gospodina Ottu Barića, a znam da je i on volio mene. Barić me praktički prvi stavio u igru, napunio me samopouzdanjem, za njega mogu reći kako me praktički stvorio. A i ja sam mu puno toga vraćao na terenu dobrim igrama, priča nam Silvio Marić (45).

Nekadašnji igrač Dinama bio je jako vezan za Ottu Barića, pod njim je i napravio velike korake na počecima seniorske karijere. Barić je vodio Dinamo u sezoni 1996/97., a s "modrima" upisao 26 pobjeda, dva remija i samo jedan poraz u 29 prvenstvenih dvoboja. A Silviju Mariću to je bila najplodnija godina u Dinamu, pod Barićem je u 26 prvenstvenih utakmica zabio 13 golova.

- Ma baš je bio jako dobar i pozitivan čovjek, prije svega veliki gospodin. Zahvalan sam mu na puno toga, teško mi je sada puno pričati, ali mi smo uvijek imali dobar odnos. Joj, kad se samo sjetim koliko me on puta znao nazvati 'bedaček', haha. Uvijek bi mi rekao 'Mara, pa ti si stvarno bedaček, daj se opameti'.

U kojim to situacijama?

- A znate, ja sam tih godina kada me vodio u Dinamu bio jako mlad, radio sam puno gluposti. Ma stalno sam nešto izvodio, sjećam se jednih priprema na kojima sam napravio nekakav salto, on bi me onako pogledao i rekao mi: 'Mara, pa jesi bedaček, nisi ti onaj gimnastičar Šerbo, pa ti buš se povredil'.  

Otto Barić je imao i zanimljiv način komunikacije s igračima...

- Ma baš je bio dobar čovjek. Znali smo pričati u hotelskoj sobi ili negdje u karanteni, uvijek bi mi onako pristojno prišao i onda počeo ispitivati 'Buš danas ušel koji put u suparničkih 16 metara? Buš zabil koji gol? Jel obećaješ da ćeš zabit?' Znao bi me čak nazvati, pa mi na telefon dati suprugu Zdenku, onda bih ja i s njom razgovarao. Baš su jako dobri ljudi, tužan sam jako. Evo, ove godine su otišli Zambata, pa Rora i Barić, koji su mi čak bili treneri.

A legendarni Otto Barić volio je jako igrati šah.

- Često, baš je jako često igrao šah, znao bi mi reći kako je to odlična igra za razvijanje mozga. Ali, ja sam tada bio klinac, sada sam pod 'stare dane' počeo malo rekreativno igrati šah, a na to su sigurno najviše utjecali moj pokojni deda i Otto Barić. On bi tako igrao šah u tadašnjem restoranu Domagoj u blizini stadiona, a već bi se bližio početak treninga. I tada bi nam onako simpatično dobacio: 'Dečki, odite se zagrijati, ja ću odigrati još koju partiju pa dođem' - priča nam Silvio Marić, pa dodaje:

- Mi bismo se tako zagrijavali na Hitrec-Kacijanu, a on mi još uvijek igrao šah u Domagoju, pa bi kasnio na trening 15-20 minuta. I onda bismo do kraja treninga igrali nogomet na dva gola. Ma s njim ima jako puno dogodovština, samo pozitivnih. Moja sućut njegovoj supruzi Zdenki, njegovom sinu i cijeloj mu obitelji.

Najčitaniji članci