Stranke koje su duboko ogrezle u korupciju ne mogu opstati

HDZ-ovci udruženi u zločinački pothvat ukradu milijardu kuna - i prvi su na rang listi popularnih stranaka. Rejting im je, doduše, malo pao, ali već na idućem istraživanju će se normalizirati. Ništa, ali baš ništa ne može prizemljiti tu stranku. Nije im prvi put. Naprotiv. Ni Sanader, ni Kutle, ni Todorić, ni Kuščević, ni Kutle, Tutle i Mutle, ni bratstvo po oružju s pokojnim Bandićem, Ni Fimi ni Ina, ništa ne može razoriti Kartagu na Trgu žrtava. Dva su objašnjenja ovog paradoksa. Prvo je da su ankete pogrešne. Drugo je da je klijentelistička mreža HDZ-a komplementarna s prevladavajućim mentalitetom. Ovome treba dodati i nikad lošiju inkompetenciju oporbe. Nije to društvo kojemu biste povjerili ni oveće stado ovčica (čovjek bi se više pouzdao u električnog pastira), a kamoli državu. Zato Andrej Plenković nikad ni ne mora reći: “Vi niste stranka, vi ste gol lopov do lopova, dosta mi vas je, odlazim!”, nego se svaki put iščuđava u kakvom je on to društvu, kao neka šiparica kojoj je u kvartovskom kafiću loše društvo “podmetnulo drogu u piće”. “Gdje samo to ja”, “Ja zbog vas jedem neke stvari, u hrpama”, “moj i Sanaderov HDZ nisu isti, no way”. Naravno da su isti. Pa da nisu isti, HDZ bi Plenkovića već odbacio kao jednokratnu maramicu, ali dok god služi kao karakterna maska, kao moralni štit za krađu, do tada će biti dobar, koliko god bio crven ispod kože. Nije on zalutao na vrh niti su se zabunili. To je neprincipijelna koalicija protiv naroda i države.