Svetislav Basara: Topljenje banana splita ili kako se istorija u Srbiji ponavlja kao TV serija

'Topljenje Banana Splita', naslov pod kojim je ovaj članak objavljen u tjedniku Express, pomalo je čudan naslov za recenziju TV serije “Porodica”, koja je nedavno žestoko uzburkala (i još uzburkava) duhove u Srbiji, ali kad za to kucne čas, pokazaće se da i nije toliko čudan. Recenzija je, uostalom, samo povod za jedan obimniji tekst koji bi najverovatnije ostao nenapisan, ne zato što ne bi mogao (ili smeo) biti napisan i objavljen u Srbiji, nego zato što bi ukoliko bi bio objavljen u Srbiji - uprkos brižljivim iščitavanjima i “prorađivanjima” po partijskim i monaškim ćelijama - bio dočekan gromoglasnom tišinom i prošao prividno nezapaženo. Pre, recimo, dve godine objavio sam knjigu “Atlas pseudomitologije”, u kojoj sam neke neuralgične tačke srpske mitologije i istorije podvrgnuo metodi close readinga i razobličio ih kao produkte površno politizovane vlaške magije, sujeverja, animističkih izmišljotina i paganskih halucinacija čije je, u suštini antitradicijsko, pa i kontrainicijacijsko  dejstvo razorno ne samo po Srbiju, nego i po okolne zemlje. Pomenutu knjigu je -  samo naoko čudno, i to je u Srbiji moguće - štampao uticajni državni izdavač Službeni glasnik. “Atlas” je prodat, zapravo je “planuo”, u oko 10.000 primeraka (što je imajući u vidu hermetičnost esejističke proze basnoslovan tiraž), ali s izuzetkom dvojice marginalnih ultradesničarskih opskuranata, praktično gradskih oriđinala, o knjizi “Atlas pseudomitologije” u Srbiji nije javno napisana ili izgovorena ni jedna jedina reč. Kad sam onomad u Beogradu, u razgovoru s gospodinom Gavranovićem, spomenuo da bih za Express rado napisao recenziju serije “Porodica”, ali recenziju popraćenu dubinskom analizom sleda mračnih događaja, uključujući i one iz nešto davnije prošlosti koji su završili višednevnim operetskim hapšenjem Slobodana Miloševića, i kad je gospodin Gavranović rekao da je to dobra ideja - koja možda i naslovnicu zaslužuje - prosto sam dobio krila. Objaviti, naime, ovakav tekst u hrvatskom tjedniku isto je što i čitati ga 24 sata, sedam dana zaredom na svim programima svih beogradskih radija i televizija.