Tajni plan: Kerum naručio svoj kip, veliki je ljubitelj spomenika

Željko Kerum postavit će u Splitu kip sebe sama u prirodnoj veličini od pedeset metara. Bit će to prvi i dosad najveći Kerumov kip u cijelom svijetu. U stenogramima koje ekskluzivno objavljujemo otkrivamo kakva se drama odvijala iza vijesti koja će proslaviti Split.

KERUM: (u pozadini svira Bižuterija): Nevenka, seko!

NEVENKA: E?

KERUM: Jutros san trča na Marjan.

NEVENKA: I što ću ti ja? Jesan ti lipo rekla da uzmeš Ferrarija, a trči samo kad vidiš one đavle, paparace. Nikad ti nećeš naučit.

KERUM: Ajde vragu i ti i paparaci! Di san sta, ne prikidaj me. E, da. Ispustija sam dušu, ali san doša na genijalnu ideju.

NEVENKA: Zar opet?

KERUM: ... pomislija sam, sad me samo Isus more spasit i vidija sam ga... (trideset sekundi nema razgovora, Rozga i dalje pjeva: “...ti si nadaren ko nitko, školovani prevarant...” )

NEVENKA: Vidija si Isusa na Marjanu? Baš ono...

KERUM: Nega, di san ono sta...NEVENKA: Jesan ti stoput rekla da nije nega, nega je nego... Jel tebi dobro? Si bija u dotura?

KERUM: Jok, kod varioca!

NEVENKA: Kod varioca? U škveru? Tim se Vlada bavi!

KERUM: Ništa ne razumiš, ženo. Nećemo graditi brod, nega Issa!

NEVENKA: Issa? Ti nisi normalan, Issa, mi... Faniiii, dečko ti je siša s uma.

FANI: Nije s uma nega s Marjana. Stalno je gori. Ko da je gori neki, šta ti ja znan, neki Isus.

KERUM: E, i je, odnosno biće.

NEVENKA: Jel ga čuješ? Vidiš da je siša s uma. Vidio je Isusa.

FANI: Vidiće on svog boga ako ga još jednon sa Svagušon i onim, onim kumom Livajon vidin! Opet ste noćarili, a?

KERUM: (ispod glasa) Aj muči.

FANI: Molim?!

KERUM: Ništa, ništa. Nega Iss...

NEVENKA: O, Gospe moja,

KERUM: Ne Gospu, nego Isusa. Mislin, tribalo bi ga stavit gore...

NEVENKA: Koga?

KERUM: Pa spomenik, onaki, ko u Brazilu. Samo veći.

NEVENKA: Njega gore? A Papu i Tuđmana na Rivu. Pa ko će ga gore vidit, Gospe ti?

KERUM: Ako je dovoljno velik, vidiće, kako neće. Ipak je on iznad njih. Iss, mislin...

NEVENKA: I kažeš, kao onaj u Brazilu

KERUM: Veći!

NEVENKA: I triba. (čuje se nešto poput poljupca). Ti si genije, uvik san to govorila!

KERUM: Aj ne bali po meni...
FANI: A koliko će to koštat? Di će moj lokal bit onda! Nije fer, Željko!

KERUM: Bit će ispod. Znaš koliko će turista tad doć? Rio je ništa spram ovog.

FANI: Stvarno je genije...

KERUM: E, nemaju baš svi kvocijent inteligencije kao ja.

FANI: Samo malo... (svira Mišo: “Ako me ostaviš...”, čuje se šuškanje papira). A ako je moj muž genije, onda mu triba - šta?!

KERUM: Frizerka?

NEVENKA: Kvisko!

KERUM: Šta će geniju kvisko, bog te ubija budalastu.

NEVENKA: Ne geniju, meni triba kvisko. Ne znan šta geniju triba. Genije ima sve...

FANI: Triba i njemu spomenik! Di ste vi vidili genija brez spomenika, pitan ja vas.

(tišina, Mišo još svira: “...i nebo će plakati, izgubit će sjaj...”)

NEVENKA: Nije što te znam, ali ti si isto genije! Obrnuto može. Spomenik more brez genija, al genije brez spomenika, to je ki selo brez crkve.

KERUM: Vi ste genijalne! Samo, di ćemo ga postaviti? Koliki će biti? To svi tribaju vidit.

NEVENKA: A jedno 50, 70 metara, otprilike ka Isus, najmanje.

FANI: Kaže se 50, 60 metara.

NEVENKA: Ajd šuti. To će biti jedan lipi spomenik, svi će ga vidit i biće u prirodnoj veličini.

KERUM: Ko Isus kažeš?

FANI: A, e?

KERUM: Di bi ga stavili? Kako triba izgledat, što ćemo, a?

FANI: Mora naglašavat tvoju veličinu i muškost, zna se kako spomenici tribaju izgledat.

NEVENKA: Kako da to naglasimo?

KERUM: A štajaznam, ako je u prirodnoj veličini, vidi se da san velik, to je odma jasno.

NEVENKA: Neka mu taj varioc stavi neko oružje u ruke.

KERUM: Pa da me napadnu urbani Jugoslaveni.

FANI: Tko su ubrani Jugoslaveni?

KERUM: Ne ubrani, urbani, ma pušti to kraju sad. Razmišlja san di stavit spomenik i sad mi se nameću ka dvi opcije. Jedna je da ga stavimo u more, pa da raširenin rukama dočekuje pomorce, a moreš odma za nj i brod vezat, mislin za te ruke. S druge strane, mogli bi maknit i Marulića, mene malo ko nije pročita, a njega niko.

FANI: Željko!

Reka si maloprije da je i Nevenka genijalna.

KERUM: Pa sestra mi je (srče kavu).

FANI: Onda bi i njoj tribalo...

KERUM: Šta, Gospe ti?

FANI: Pa spomenik.

KERUM: Nisi se loše domislila...

NEVENKA: Genijalno!

KERUM: Znači, i tebi bi triba jedan onda.

FANI: Logično. A da napravimo jedan za cilu familiju pa doli samo napišemo ko je ko?

NEVENKA: Ne iđe ti to tako. Nije ti to taki spomenik. Nama tribaju spomenici, onako, veliki, pravi, s postoljima.

FANI: A di bi bili spomenici?

KERUM: Ja bi tebe stavija u Pradu, onda će gazda sam platit, he-he-he, e odavna se nisan ovako nasmija. Jesan vrckav, a?

FANI: Ja bi tila da meni spomenik stoji u Poglavarstvu pa da se ovi iz oporbe stalno jidiju kad me vidu.

NEVENKA: Ova ti valja: Nije što si mi snaha, al si stvarno genijalna, he-he, a to sam ti već i rekla. I kad taki iznervirani uđu na sidnicu, ja ih lako razbijen. Željko! Mi smo genijalni!

KERUM: Baš si nešto kontam, svi veliki umovi imaju spomenike. Čita sam o nekom Turke, Turkemn, neki Tukibukibaši ili tako nekakao. Taj je po ciloj zemlji stavija svoje spomenike...(op. a. pokojni diktator Turkmenistana Saparmurat Nijazov, popularni Turkmenbaši, koji je, između ostalog, po sebi nazvao prvi mjesec u godini...)

NEVENKA: Da, dobro. Ko da je bitno. Nego znaš, ako mi te spomenike uredimo sami sebi, mnogi će se uvridit. Pa nisi li stoput i sam reka, koliko san puta zajeba Svagušu i kuma Livaju, triba bi mu spomenik dignit.

KERUM: Jest.

NEVENKA: Ne bi li bilo lipo i logično da im digneš spomenik?

KERUM: Ali onda ću tribat dizat spomenike i Šurjaku, i Malešu, i štatijaznan kome.

NEVENKA: A to je dobro. Mogli bi napravit cilu industriju spomenika, koja bi povukla razvoj cilog Splita i okolice.

KERUM: I Ogorja i Dugopolja! Možda čak i Dicma i Trilja. Sve će procvjetati. Onda Građanska stranka možda pobidi u ciloj zemlji. Genijalno! 

FANI: Tribali bi nam spomenik dići!

KERUM I NEVENKA UGLAS: A, e, sad si se sitila!