Gradio sam Maksimir: Zdravko Mamić i ja, graditelja smo dva...

Želio bi raditi na stadionu? Naravno da možeš. Počinjemo u šest, uzmi staru odjeću i radničke rukavice, rekao je Miljenko Sakoman.

Nije mi leglo da moram doći tako rano, pa sam pitao direktora stadiona mogu li malo zakasniti.

- Ma nema nikakvih problema, dođi ti do sedam, ali to ti je već prvi minus - nasmijao se Sakoman.

S “malim” zakašnjenjem došao sam na posao, svi su već znali da stižem. Došao sam u staroj odjeći, ali nasreću, smilovao mi se Roko i u kombi otišao po “manduru”. Napokon sam mogao početi raditi na Maksimiru. Odmah su mi u ruke dali kramp i nije mi bilo teško, ipak je to Dinamov stadion na koji kao reporter dolazim već sedam-osam godina. 

Baš kad smo počeli čupati daske s tek osušenih betoniranih stuba, odnekud se pojavio Zdravko Mamić. 

Nasmijao se vidjevši novinara u radnom odijelu, potrčao preko ograde prema meni, malo se “popiknuo” i umalo pao. Potom je uzeo macolu i malo nam pomogao.

- Ma bit će ovo super, mislim u odnosu na ono kako je bilo prije. Bar ćemo malo dovesti u red ovo ruglo - rekao je Zdravko Mamić.

Bilo mi je drago jer sam mogao malo odmoriti kad je došao, ipak je on gazda. Poveo me u razgledavanje...Oduševljeno mi je pokazivao radove.

- I o svemu sam odlučio u dvije sekunde. Ma kakvi arhitekti?! Ja se svega sjetim, a Sakoman to realizira - rekao je Mamić.

Nakon dvadesetak minuta je otišao. Ja sam se odmah vratio šefu Roku, a on mi je “vratio” kramp i dodao lopatu. Krenuo sam prema travnjaku, ali otišao sam do bagera. Trebalo je nasuti kvarcni pijesak da bi se mogao postaviti novi  travnjak. Radili smo po žegi, a malo nakon podneva pojavio se i direktor stadiona. Zaposlio me da lopatom premećem pijesak kraj cijevi za navodnjavanje.

- Dobro ti ide. Ako izgubiš posao, na stadionu sigurno nećeš raditi - ohrabrio me Sakoman.

Nisam ostao dužan i odmah sam mu kontrirao pitanjem: ‘A što je s plaćom?’.

- Pa jesi li potpisao ugovor? - pitao me.

Tad mi je svašta počelo prolaziti kroz glavu. Dinamo, ugovor, Mamić... Već sam zamišljao da sam “u lovi”, jer Mamić je uvijek široke ruke. Vidio sam se kako u Plavom salonu potpisujem ugovor, s druge strane Mamić... 

Pa to ne može završiti loše.

- Sa Zdravkom? - upitao sam tiho.

- Kakav Mamić?! To je ugovor sa mnom - u sekundi mi je snove uništio Sakoman.

Kontrolira se i utovar trave u kamione

U Maksimiru ne žele pogreške, pa sve što mogu maksimalno kontroliraju. Tako je Dražen Miličević iz kluba otišao u Tursku kontrolirati utovar travnjaka u tegljače. 

U Zagreb su jučer stigla 24 kamiona trave. Na stadionu će se raditi i 24 sata na dan, a na sve načine pokušavaju im olakšati radove.

- Jesi vidio kakvi uvjeti? Pa svira im neprestano muzika - dobacio je Zdravko Mamić.

Ajoj, kako ću joj reć’ da varim, a u fušu i tokarim?

Pitao sam varioca je li Zahida dinamovac.

- Jesam, i nije mi prvi put da radim na Maksimiru, već sam ovdje radio - odgovorio je Zahid dok sam ja pokušavao zavariti nekakve cijevi.

Svi radnici koje sam to pitao bili su dinamovci.

- Ali nisu baš svi dinamovci, ima ovdje i hajdukovaca - otkrio je Miljenko Sakoman.

Kako je Zdravka nasamario radnik

Gablec nije bio loš, ali je bio - kratak. Pojeo sam sendvič sa salamom i majonezom, pivo nisam popio jer zna se da ne pijem dok radim. A odmah je trebalo ići raditi. Ima mnogo kanti s bojom. Još  nije ni izbliza gotovo, no trebalo bi biti do nedjelje. To je i Mamićevo najčešće pitanje: Hoćemo li stići?

- Ma kakvi, nema šanse - jednom mu je odgovorio radnik.

Mamić je problijedio, gledao u nevjerici, a kad su mu objasnili da se šale, posegnuo je u džep i dao im za gajbu piva.

To mi je barem malo uljepšalo dan, Mamićeva faca koja se grči jer misli da neće na vrijeme biti gotovo... Bit će, a uskoro je bilo gotovo i za mene. Onako izmožden krenuo sam kući i mislio na to kako sve ostale radnike ovo čeka i sutra.