Niko: Gol neću slaviti, Dinamo je bio i uvijek će biti moj klub...

Nisam bio sretan nakon ždrijeba. Dinamo je bio i uvijek će ostati moj klub. Mislim da ljudima nije jasno koliko mi je značio. Odrastao sam na tim hodnicima, pod tim uredima, terenima..., kaže Niko Kranjčar.

Danas je jedan od glavnih kijevskih aduta. Zbog sukoba s Mamićem morao je otići iz Maksimira, a navijači, isti oni koji su danas protiv Mamića, bili su protiv Nike. Dinamov kapetan nije pristajao na ucjene.

- U redu, nemam ništa protiv smanjenja ugovora. Ali, neka i uprava snosi teret i smanji svoje ugovore - rekao je te 2005. izlazeći iz kluba. 

Uprava je tražila da laže, da potvrdi kako je sve izglađeno. Niko nije takav. Rekao je istinu. I završio na transfer listi. Tražio je pomoć navijača, oni su mu samo odmahnuli rukom: 'Ma, pusti sad Mamića, glavno je da ne ideš u Hajduk', odgovorili su mu. Izuzetno pristojan zagrebački dečko nikad im nije rekao ni riječ. Umjesto pomoći, Niki su okrenuli leđa. Lakše im je bilo vrijeđati ga.  Zbog silnih uvreda u jednom je trenutku namjeravao prestati igrati nogomet.

- Ma, prođe mi glavom na sekundu, dvije, ali odmah prestane - smijao se Niko.

 Bilo je to nakon utakmice Hrvatske i Malte u Maksimiru.

- Ne znam kakvi su to ljudi da takve stvari viču. Ne razumijem - rekao je Niko.

Zabije li “modrima”, neće slaviti gol. Nikad ne bi. Previše voli Dinamo. Ali zagrebački.

- Za mene će uvijek postojati jedan klub. Ali želio bih da u drugi krug prođu dva Dinama - kaže Niko, kojemu će ovo biti peti susret protiv Dinama. 

Nikad im nije zabio, prečka je najbliže što je bio golu. Prema Kijevu je krenula i skupina navijača Dinama. Nije velika. Puno veća trebala bi biti 4. prosinca u Maksimiru, kad će Niko u 'krivom' dresu istrčati na svoj stadion. Dinamo je uvijek bio gospodski klub, nekad i navijači. Mislimo nekad, jer prava gospoda ispričala bi se Niki za sve uvrede. On bi im oprostio...