Pismo navijača: Neverton mora pasti! Ajmo, moremo i oćemo!

Hajdučka euforija prije utakmice s Evertonom širila se i društvenim mrežama, pa je na Facebook osvanuo post gotovo epskog karaktera kojim se hajdukvcima šalje snažna poruka i po kojem se lako vidi koliko je jaka vjera navijača u splitski klub.

Tako je Iketa, navodno fejsbukovski alterego jednog HTV-ova novinara, potpisan kao autor upravo motivacijske poruke epskih razmjera, koja govori o snazi navijačke strasti hajdukovaca.

Prenosimo je u cijelosti: 

Ajmo, Hajduče!

'Ajmo danas, Bili!! More se, kažen van, more se!
Kad pe’sto Bušmana s dva bubnja od antilopine kože more dozvat kišu, kako ne mogu iljade Nas iznit ovo zeru Pobjede s našin Energijan, s našin Zanosin, s Viron naši Generacija što nan se taloži u žilan k’o naslaga rafiniranoga šećera i rđava duvana!
Promisli zerku šire, paš svatit.

Kad iz onoga prčuljka iz one čahulje izađe lip šaren leptir, kako undan Memola nemore pritrčat Runija, mater jeben i Runiiii (izvinte što beštiman!)

Pajdo moj, naućili su te kako jabuka pada sa stabla (jebo ji kurikulum da ji jeba…), a večeras ćeš napokon vidit kako se penje, kako se u devedest minuta plus Sudačka Nadoknada uzvire na najvišu granu, rumena i okrugla!
Uostalon, historijski gledano, ka’ bi veća cijev svaki rat dobijala, pa bil puškaranja nestalo davno?! Bil' osta samo On S Velikon Puškon?! 

Promisli tako, pa’š vidit da Opstanak Galaksije ovisi o malin sazvježđin košto je naše!
Kažen van, moremo i oćemo!
I Ofarbani je lipo reka: Ako ne viruješ, štaš nan? Di'š u svate brez čune!? Volin to, da je tako poručijo, nego da je mrnjavijo četri-četri dva ili romb da će postavit posri ledine! Znaju Oni šta mi oćemo, al ne znaju kliko moremo!
A moremo!

Nije nan Vira data zbog Poraza, nego zbog Pobjede i šta će, uostalon, Srića onomu ‘ko ju ne zna pripoznati? Šta će Slučaj onomu ko ništa slučaju ne pripušća?! S moralne točke percepcije, daklem, Pobjeda je već naša, nami pripada kao neotuđivo pravo jerbo mi smo smo Baštinici Smisla Igre i da je UEFA poštena plaćala bi nan da Postojimo!
Kažen van, doće vrime, molit će nas da s njima igramo!

Uostalon, vi samo izađite i pripustite se! Mi ćemo vas ponit! Gorit će Poljud, a kad počne kipit, naget ćemo zerku kapak i Brujet Od Nevertona ćemo skuvat na laganoj vatri!
I Svevišnji će povirit s malon kašikon poviše našega poljudskoga bronzina, baš kroz onu rupu livo od Semafora i reć će: Valja! Valja, lipo smo to skuvali!

Udovoljit ćemo Planu Gospodnjem! 
I, nu,šta ti je čudno, najčudnije? 
Nikomu neće bit krivo!

Kad čuju Pismu, kad zasviraju trajekti, kad se zaljuljaju soliteri, kad se nasmiju naše kamene kućice, kad Oduši Tilo Hajdučko i kad napokon bude dopušćeno prolazit laganin korakon isprid Televizora shvatit će i Oni svu ispraznost svojih pobjeda, ništavnost karijera u kojima od svi poteza pamte samo potpisivanje čekova i pimplanje Ništavilon Ogrnutin Kožon.
Bit će to i za Nji, stanovita pobjeda.

I zahvalit ćemo jin, jerbo koga bi mi večeras dobili da nije Nji? 
Kažen, moremo! Moremo i ‘oćemo!

Pa, ajmo!