Janja (72) kaže da joj kupci kažu da je 20 kuna za njen limun puno: 'Ali mene ne zanima koliko on košta u nekom centru, ja znam kakav je moj limun, i da nije prskan... Tko hoće, onda neka kupi u kakvom centru!
LEGENDE TRŽNICE
Ljubica i Janja na splitskom su pazaru preko pola stoljeća: Puž na cvjetači? E, to je hrana!
Triba jesti zdravu, neprskanu hranu i nemaš se čega bojat! Znate šta, dođe ova mladost pa vidi da je mrkvu malo uvatija crv, da su grbave i svakakve. Onda neće kupit', da to ne valja, vele mi. A stariji svit zna da je prava domaća. Evo vidi ovu cvjetaču, puž je malo išarao. E to vam je zdrava hrana, ali ne možeš ti svakome ić' nešto dokazivat' – kaže nam Janja Križan (72), prodavačica na splitskom Pazaru.
Ona je praktički odrasla na tržnicama. Počela je raditi još kao djevojčica, kao desetogodišnjakinja, uz majku koja je prodavala na starim splitskim bancima. Mlada se udala u familiju koja se bavila poljoprivredom i tako joj je rad na tržnici nekako postao sudbinski.
- Ja sam vam išla u školu i radila tu na pazaru s materom. Onda sam više od 30 godina svako jutro išla u Sinj na pazar prodavati, a sada sam opet tu u Splitu. Prodajem više od 60 godina. Ma ja vam volim ovaj posao, ništa ti mi nije teško. Svako jutro dižem se u četiri, dođem na pazar. Kući sam oko dva, tri popodne, ručam i odma' idem na zemlju radit'. Naviknula sam tako, mučimo se i radimo – priča nam Janja svoj radni dan.
Zna da na tržnicu mora doći jer je čekaju njezine mušterije koje znaju što kupuju, a uvijek ima svega, sve sezonsko voće i povrće oni proizvode na svom OPG-u.
- Sve što možemo, mi posadimo, imamo i svoje plastenike. Sad osim verdure imamo svojih limuna i naranči. Kažu mi, puno je 20 kuna za limun, da ima i jeftinije. Ali mene ne zanima koliko on košta u nekom centru, ja znam kakav je moj limun, i da nije prskan.
Ja za njega garantiram. A tko hoće, onda neka kupi u kakvom centru – kaže nam Janja dodajući kako ih je ova situacija s koronavirusom strašno pogodila. Tržnice su, kaže, ionako izgubile puno mušterija otvaranjem velikih centara, a sada je još gore. Koji period joj je bio najteži, pitamo je.
- A ovaj sada. Nema svita, očajna je situacija. Prije je bilo puno bolje, znala je biti lipa gužva na pazaru. Bilo je jeftinijih i skupljih stvari, za svakoga bi se našlo nešto. Ljudi nemaju di parkirati, a tamo u centru imaju. Dicu ostave da se igraju, a oni obave spizu.
Ove godine nije bilo ni turista, a oni su nam super mušterije. Znaju cijeniti domaće, jako su kulturni i fini i nikad se ne cjenkaju – kaže nam Janja.
Uskoro nam se u razgovoru pridružuje i Ljubica. Ima masku, ali ona joj ne skiva nasmijane oči.
- Ma Janjo, ma šta pričaš ti – smije se energična Ljubica Mihanović, koja je također jedna od starijih prodavačica. Otkriva nam svoje godine.
- Imam 82 godine, i već 55 godina prodajem na pazaru – kaže nam Ljubica prepričavajući nam svoj radni dan koji također počinje prije izlaska sunca.
- Dižem se u pet ujutro, dođem na pazar, do ručka sam kući, a onda poslije ručka još idem u šetnju. Ma mene ovdi drži moja narav, triba biti pozitivan. Imamo svoj OPG, svi radimo puno, sve imamo svoje i, dobro je, nego što je, nego dobro. Ništa meni nije teško – kaže nam Ljubica otkrivajući kako nikad nije bila na bolovanju.
- Ma kakvo bolovanje, nikad. Na godinu uzmem pet do deset dana odmora i to je sve. Ali nije lako zadnjih godina jer je manje ljudi po pazaru, a ja poručujem svima da ne budu lijeni prošetat' do pazara, izać' na zrak, dovesti dicu, kupiti nešto zdravo i domaće. A ne u centre, di deterdžent stoji kraj voća i povrća, a što je to, recite. I triba biti discipliniran u ovoj koroni – poručuje nam Ljubica, ponosna baka petero unučadi i još toliko praunučadi.
Sve što je bitno, na dohvat ruke
Skini aplikaciju za najbolje iskustvo portala. Čitaj, komentiraj i budi uvijek u toku s najnovijim vijestima.
Odaberi temu koju želiš pratiti
Primaj sve nove vijesti o temi i budi u tijeku
