Ljuti boj hrvatskih titana za teška veleposlanička mjesta

Ne Pakistan niti Uzbekistan
Turkmenistan, niti Tadžikistan.
Nemoj šefe meni niti Čada,
dosta mi je i svojega jada.

Neću Butan ni Burkinu Faso
da mi oko vrata staviš laso.
Akoš mene slati u Džibuti
ambasadu rađe bih u tuti.

Nego brate dajder mi ovako:
neku zemlju koju voli sva'ko
Daj mi vilu, gosti da mi dođu,
žena, dica, neka smenom pođu

Da ja jedem sa zlatnijem žlicam,
da od banke minus ja ne žicam,
da imadem raznih umjetnina,
da ja barim lipih sinjorina.

Tu i tamo da se malo kockam,
na državni račun da se skockam.
Da prošvercam alkohola malo,
dva, tri broda, dovoljno bi stalo.

Da ja štitim interese naše,
dok ja pijem iz kristalne čaše.
U koledže da mi dica idu,
da sam faca neka svi me vidu.

Neće biti baš nikih problema,
vele ću poslanit, frke nema.
Ništa neću ionako radit,
za svoj narod ja ću jaja ladit.